Solidarno sa saborcima iz Rijeke!

Protiv političke represije u Rijeci

Solidarno sa saborcima iza rešetaka! Podrška Zorani i Eugenu!


Smrt državi i njenim fašističkim slugama!

Arhiva nalepnica i postera

Antifa Vranje na Youtube

Narodni heroj i heroj grada Vranja: Sima Pogačarević

Narodni heroj Sima Pogačarević rođen je 22. jula 1908. godine u Vranju. Od oca bezemljaša nasledio je buntovnu prirodu a heroizam od majke Paraskeve. Herojski je poginuo 21. decembra 1941. godine u neravnopravnoj borbi sa bugarskim okupatorom, u Dlakarskoj zabeli, u Dobrim vodama blizu Vranja. Jedan je od najistaknutijih revolucionara predratnog Vranja, sekretar Mesnog i Okružnog komiteta Komunističke partije Jugoslavije. Za narodnog heroja proglašen je 27. decembra 1951. godine.
Imao je teško detinjstvo. Njegova porodica nije bila imućna, jedva su sastavljali kraj s krajem. Kao dečak često je gledao kako druga deca na ulici jedu tople simite dok za njihovim stolom ponekad nije bilo dovoljno ni hleba od kukuruznog brašna. Završio je osnovnu školu u Vranju a zatim je učio stolarski zanat. Godine 1931. postao je kalfa – kvalifikovani radnik, a 1936. godine majstor – visokokvalifikovani radnik. Dobro je zapamtio kroz šta je sve prošao dok je učio stolarski zanat tako da kasnije, kada je i sam postao majstor, nije dozvoljavao da učenici budu maltretirani i ponižavani. Za praznike je čak učenicima delio poklone a kalfama je pozajmljivao stvari – cipele, sakoe.
Veoma rano, još kao mladi radnik, uključio se u radnički pokret. Od 1930. godine član je Komunističke partije Jugoslavije a po povratku iz vojske, 1931. godine aktivnije se uključio u rad partije. Vrlo brzo je postao najistaknutija figura radničkog pokreta u predratnom Vranju. Kao takav, veoma brzo je zasmetao režimu tako da je, prema nekim podacima prvi put zatvoren još 1932. godine. Sima Pogačarević hapšen je u nekoliko navrata do 1941. godine a u zatvoru je bio u Vranju, Skoplju, u beogradskoj Glavnjači, na Adi Ciganliji i Međurečju, kod Ivanjice. Zatvorski dani Simi su padali veoma teško, ali ih je koristio da u razgovorima sa ostalim zatvorenicima, revolucionarima, proširuje svoja saznanja i vidike. Svaki put kad bi izašao iz zatvora nastavljao je sa odlučnijom borbom za radnički pokret, aktivno je radio na obnavljanju partijskih organizacija koje su bile potpuno razbijene hapšenjima. Pod njegovim rukovodstvom formirane su sindikalne organizacije, kulturno prosvetne grupe i druge organizacije. Zajedno sa Blažom Orlandić, 1937. godine, formirao je Savez komunističke omladine Jugoslavije u vranjskoj gimnaziji. Godine 1940. u Vranju je održana Prva mesna konferencija komunista na kojoj je izabran Mesni komitet KPJ za Vranje a Sima Pogačarević je izabran za prvog sekretara.
Od 1941. godine, kada se vratio iz zatvora u Ivanjici, Sima Pogačarević je aktivno radio na organizovanju oružanog ustanka, formiranju partizanskih grupa i organizovanju raznih akcija protiv bugarskog okupatora.
Postoji jedna anegdota koja kaže:
Krajem 1941. godine, kada je došao sa Kukavice u partizanske zemunice na Dobrim vodama, jednog dana, u suton, uputio se svojoj kući u Vranju. Kada je stigao blizu kuće, naišla je bugaska patrola. Nemajući gde da se skloni, krenuo je hrabro prema fašistima. Zaustavili su ga i pitali gde je kuća Sime Pogačarevića. Kao da se nije radilo o njegovoj sudbini pokazao je rukom u suprotnom pravcu i rekao: „Tog bandita treba uhapsiti, ako ga nađete kod kuće... „.
Poginuo je 21. decembra 1941. godine, u blizini Vranja. Nekoliko dana kasnije, njegovo mrtvo telo pronašle su majka Paraskeva i sestra Stojna u dolini Sobinske reke. Majka Paraskeva, koja je bila glavna potpora svom sinu i koja ga je nekoliko puta spasila sada nije mogla ništa da učini. Prema podacima navedenim u knjizi „Vranje kroz istoriju“, jednom kada su bugarski žandarmi nenajavljeno upali u kuću Sime Pogačarevića, kako bi spasila svog sina, ona je spise i knjige iz sobe Sime Pogačarevića, stavila u kecelju pa prekrila krompirom i hrabro izašla pred bugarske žandarme. Dok su oni preturali po kući, ona je sve to sakrila u bašti u dvorištu.
Sima Pogačarević je sahranjen tek 1942. godine. Vranjanci su krišom noću iskopali rake i sahranili Simu Pogačarevića i ostale drugare koji su zajedno poginuli. Po završetku Drugog svetskog rata, kosti Sime Pogačarevića, prenete su na Šapranačko groblje.
Postoje različite verzije smrti Sime Pogačarevića. Prema jednoj verziji, Sima Pogačerević je stradao „ nakon pucanja puški i odjeka bombi“. Bugarski vojnici su opkolili zemunicu u kojoj su se sklonili borci vranjskog NOP odreda i posle žestoke borbe većinu njih su pobili. Među ubijenima je bio i Sima Pogačarević.
Prema drugoj, manje prihvaćenoj verziji, koju navodi Vukašin Antić u svojoj knjizi „ Novi prilozi za biografiju narodnog heroja Sime Pogačarevića“ izdate od strane Književne zajednice „ Bora Stanković“ u Vranju, Sima Pogačarević je poginuo sa grupom komunista u zemunici u Dobrim vodama zbog izdaje Dragutina Nikolića, zidara iz Vranja, koji je napravio tu zemunicu. Na osnovu saslušanja načelnika agenata sekcije bugarske policije Kostadina R. Balkanskog pred sudom u Vranju od 22. januara 1945. godine, može se naslutiti, kako kaže u svojoj knjizi Antić, da je Nikolić, odveo bugarske vojnike do zemunice gde su se krili Sima Pogačarević i njegovi partijski drugovi. Oni su pokušali da pobegnu ali su ubijeni. Dragutinu Nikoliću je suđeno posle završetka Drugog svetskog rata, 26 juna 1945. godine na sudu u Vranju. On je priznao da je posle hapšenja odveo Bugare do zemunice ali je priznao i da je otkrio još neke neke komuniste koji su ubijeni. Osuđen je na smrt streljanjem. Međutim, Vojni sud pri Glavnom štabu Srbije u Kragujevcu, reagujući na žalbu Dragutia Nikolića na odluku suda, u drugostepenom postupku „ ukinuo je prvostepenu presudu, odbio optužnicu i okrivljenog oslobodio svake kazne“.
Koliko Vranjanci i danas cene i poštuju lik i delo Sime Pogačarevića, govori i to da ulice, organizacije i firme nose njegovo ime:Poznata firma SIMPO nosi naziv po ovom narodnom heroju koji je i sam bio stolar, ulica u centru grada, odred izviđača, kasarna... Biste ovog narodnog heroja nalaze se u centru Grada, na kružnom toku, zatim u fabrici SIMPO i kasarni Sima Pogačarević u Vranju.

Preuzeto iz knjige "Sima Pogačarević prilog o liku i delu" dr Josif Trajković

Vranje u oslobodilačkom ratu - Hronologija dogadjaja

Hronologija dogadjaja:

Tokom 9. 1941. U selima Pocerine: Dobriću, Pridvorici, Miokusu i Trbušcu formirani mesni NO odbori, a u Dobriću, Culjkoviću, M. Vranjskoj i Poc. Pričinoviću formirane seoske partizanske čete.

Tokom 9. 1941. U Vranju i u selima Tibužju, Buštranju, Žbevcu, Masurici i dr. formirani ilegalni MNO odbori.

1. 11. 1941. Iz Bugarske stigao u Srbiju jedan bugarski bataljon za pojačanje osiguranja železničke pruge i razmestio se na ž. st. od Niša ka Vranju.

20. 12. 1941. Obavešteni o zemunici u s. Dobroj Vodi (kod Vranja) gde su se sklonili borci Vranjskog NOP odreda, bugarski vojnici su ih opkolili i posle žestoke borbe većim delom uništili. U borbi je, pored ostalih, poginuo organizator ustanka u vranjskom kraju Sima Pogačarević, narodni heroj.

Tokom 9. 1942. U Crnoj travi OK KPJ za Leskovac formirao Okružno povereništvo za Crnu travu, Vranje i Lužnicu.

2. 10. 1942. Jedna desetina Leskovačkog NOP odreda razmontirala deo pruge Leskovac-Vranje, usled čega se srušio nemački transportni voz, te u njemu poginulo više nemačkih vojnika.

19. 10. 1942. Iz rudnika hroma u s. Lojanu (kod Preševa) šiptarski NOP odred -Zejnel Ajdini- i deo Vranjskog NOP odreda (oko 20 boraca) proterali bugarsku stražu, te zaplenili veću količinu eksploziva i spalili arhivu rudnika.

Tokom 2. 1943. U s. Ravnoj Gori (kod Vlasotinaca) održano vojno-političko savetovanje kome je prisustvovao delegat VŠ NOV i POJ i CK KPJ Svetozar Vukmanović Tempo. Odlučeno je da se za teritoriju od Babičke gore i Suve planine na severu do r. Pčinje i pl. Kozjaka na jugu, od boraca Crnotravskog NOP odreda, formira 2. južnomoravski NOP odred, sastava: tri čete, što je odmah i učinjeno. Odred je dobio zadatak da što pre formira bataljone i izvrši pripreme za formiranje brigade. Formiran je i OK KPJ za Vranje.

3. 2. 1943. U s. Mlačištu (blizu Vranja) oko 300 bugarskih vojnika napalo Crnotravski NOP odred, ali je ovaj uspeo da se povuče u pravcu s. Pročalovaca. Bugarski vojnici su popalili Mlačište i pobili veći broj seljaka.

9. 4. 1943. Kod s. Krive Feje (blizu Vranja) 1. bataljon 2. južnomoravskog NOP odreda vodio borbu protiv bugarskih policajaca i ubio 3 a ranio 4 policajca.

16. 6. 1943. U s. Sv. Iliji (kod Vranja) 3. bataljon 2. južnomoravskog NOP odreda napao bugarske policajce i naterao ih u bekstvo, zaplenivši 17 pušaka, 3 revolvera i drugu opremu.

20. 6. 1943. U s. Trgovištu (kod Vranja) 3. bataljon 2. južnomoravskog NOP odreda napao bugarske policajce, koji su se razbežali. Zaplenjeno je 9 pušaka s municijom i zapaljena je opštinska arhiva.

27. 6. 1943. U s. Rđavici i s. Korbevcu (kod Vranja) 2. bataljon 2. južnomoravskog NOP odreda zaplenio 26 pušaka sa 1200 metaka i drugu opremu.

Tokom 7. 1943. U Vranju formiran ilegalni GNO odbor (radio sve do oslobođenja grada).

Tokom 7. 1943. U s. Dugoj Luci (kod Vranja) delovi 2. južnomoravskog NOP odreda napali bugarsku policiju i posle četvoročasovne borbe zapalili policijsku zgradu, te je u njoj izgorelo 40 bugarskih policajaca sa opremom i naoružanjem. Gubici odreda: 2 poginula, među kojima je i komandant bataljona Mirko Sotirović, narodni heroj.

6. 7. 1943. U s. Strezimirovcima (kod Vranja) delovi 2. južnomoravskog NOP odreda, uz saradnju bugarskih partizana, zapalili zgradu opštine i mlekaru i zaplenili 2 puške.

6. 7. 1943. Kod s. Ostrovice (blizu Vranja) delovi 2. južnomoravskog NOP odreda ubili bugarskog policajca, uništili postrojenja rudnika uglja i zaplenili 90 kg eksploziva i drugi materijal.

9. 7. 1943. U manastiru Sv. Prohor Pčinjski (kod Kumanova) delovi 2. južnomoravskog NOP odreda ubili 3 bugarska policajca, a kod s. Letovice porušili prugu Kumanovo-Vranje.

13. 7. 1943. U s. Strelcu (kod Vranja) delovi 2. južnomoravskog NOP odreda napali i proterali 40 bugarskih policajaca koji su došli da obnove opštinu i mlekaru. Poginulo je 5 i ranjeno 6 policajaca, dok je odred imao 3 ranjena. Zaplenjeno: automat, 3 puške, municija i 25 pari rublja i odela.

24. 8. 1943. U s. Ratajima i s. Dubici (kod Vranja) delovi 2. južnomoravskog NOP odreda spalili opštinske arhive i zaplenili 10 pušaka, 2 pištolja i radio-aparat.

26. 8. 1943. Kod s. Berelića (blizu Vranja) Kumanovski NOP odred, izdvojen iz sastava 2, južnomoravskng NOP odreda radi samostalnih dejstava, izvršio smotru i uputio se ka pl. Kozjaku.

15. 9. 1943. U s. Trgovištu (kod Vranja) Udarni i 2. bataljon 2. južnomoravskog NOP odreda napali 150 bugarskih policajaca. Zbog otpora neprijatelja iz rovova i bunkera, kao i zbog napada četnika s leđa, bataljoni su se pod borbom povukli, uz gubitke od 4 mrtva i 4 ranjena. Neprijatelj je imao 9 mrtvih i 12 ranjenih. Posle nekoliko dana napustio je s. Trgovište.

19. 9. 1943. U s. Klenikama (kod Vranja) Udarni bataljon 2. južnomoravskog NOP odreda napao bugarske policajce. Poginula su 3 policajca, dok su 3 izgorela u zapaljenoj zgradi opštine. Bataljon je u selu zapalio i magacin sa 3 vagona žita i zaplenio 8 pušaka i 300 kg masla.

22. 9. 1943. Odeljenje bugarskih vojnika počelo da pali s. Koćuri (kod Vranja), ali su tek pristigli delovi 2. južnomoravskog NOP odreda proterali neprijatelja, te spasli selo od daljeg paljenja.

13. 10. 1943. Između Vranja i s. Krive Feje diverzantska grupa 2. južnomoravskog NOP odreda posekla tt linije.

14. 10. 1943. Kod s. Radosina (blizu Vranja) dva puka bugarskih vojnika i oko 800 policajaca opkolili dva bataljona 2. južnomoravskog NOP odreda. Posle tročasovne borbe bataljoni su se probili ka Gradskoj reci. Štiteći odstupnicu poginuo je zamenik komandanta bataljona Sinadin Milenović narodni heroj. Bugarske jedinice su popalile sela Stol, Radosin i Rakov Dol, a u više sela streljale po 30-70 ljudi.

18. 10. 1943. Kod s. Rađevice (blizu Vranja) poginuo komandir Omladinske čete 2. južnomoravskog NOP odreda Toma Ivanović Pera Mačkatovac, narodni heroj.

Tokom 11. 1943. U s. Crnoj Travi (kod Vranja) formiran opštinski NO odbor.

17. 11. 1943. Diverzantska grupa 2. južnomoravskog NOP odreda minirala prugu Vranje-Ristovac i uništila lokomotivu i 6 vagona.

Tokom 12. 1943. U s. Babinoj Poljani (kod Vranja) formiran opštinski NO odbor.

6. 12. 1943. Kod s. Sv. Ilije (blizu Vranja) oko 1000 bugarskih vojnika napalo 2. južnomoravski NOP odred. Gubici neprijatelja: 29 mrtvih i 14 ranjenih. Odred je imao 2 ranjena.

22. 12. 1943. Kod s. Crne Trave (blizu Vranja) delovi 2. južnomoravskog NOP odreda u borbi ubili 25 bugarskih policajaca i zaplenili puškomitraljez i 4 puške.

22. 12. 1943. Između Vranjske Banje i Priboja diverzantska grupa 2. južnomoravskog NOP odreda minirala prugu i izbacila iz koloseka kompoziciju teretnog voza.

27. 12. 1943. Na putu Vranje-Bosiljgrađ delovi 2. južnomoravskog NOP odreda posekli 30 tt stubova i električni vod Jelašnica-Surdulica i zaplenili bugarski kamion sa žitom.

28. 12. 1943. Na Banjskoj reci (između Vranja i Vranjske Banje) delovi 2. južnomoravskog NOP odreda srušili putnički most.

Tokom 1. 1944. U s. Slivnici (kod Vranja) formiran SNO odbor za srez masurički.

3. 1. 1944. Između pl. Srpske čuke i Besne kobile (kod Vranja) 4. bataljon 2. južnomoravskog NOP odreda i Kosovski partizanski bataljon, posle 7 časova borbe, odbili napad oko 600 bugarskih vojnika i policajaca i odbacili ih ka s. Slivnici. Gubici Kosovskog bataljona: 2 mrtva i 2 ranjena borca, a gubici neprijatelja nepoznati.

Tokom 2. 1944. U s. Trgovištu (kod Vranja), na konferenciji delegata seoskih NO odbora, izabran SNO odbor za srez pčinjski.

2. 2. 1944. U s. Barbarušincu (kod Vranja), radi usklađivanja dejstva jedinica 2. južnomoravskog NOP odreda, Kosovskog partizanskog bataljona i Kumanovskog partizanskog bataljona -Jordan Nikolov-, formiran Privremeni operativni štab.

29. 2. 1944. Kod s. Sejaca (blizu Vranja) 3. makedonska NOU brigada, Kosovski partizanski bataljon, bugarski partizanski bataljon -Hristo Botev- i dva bataljona 2. južnomoravskog NOP odreda razbili Vardarski četnički korpus jačine oko 800 četnika. Pored velikog broja poginulih četnika zarobljeno ih je oko 100, a priličan broj se podavio u nabujaloj r. Pčinji pri pokušaju belksva. Grupa od 50-60 četnika je uspela da se prebaci na pl. Kukavicu, dok je izvestan broj zavedenih prišao našim jedinicama. Zaplenjeno je preko 100 pušaka i druga ratna oprema. Time su četnici na tom području, potučeni i vojnički i politički, prestali organizovano da deluju.

Tokom 3. 1944. U s. Barbarušincu (kod Vranja) osnovan ONO odbor za okrug Vranjski.

Tokom 3. 1944. U s. Viševcu (kod Vranja) obrazovan SNO odbor za srez vranjski.

6. 3. 1944. U s. Trgovištu (kod Vranja), od boraca 2. južnomoravskog NOP odreda, formirana 6. južnomoravska NO brigada. [Po drugim izvorima ona je formirana 8. marta.]

8. 3. 1944. U s. Trgovištu (kod Vranja) formiran Vranjski NOP odred.

13. 3. 1944. Kod s. Šajinca (blizu Vranja) 6. južnomoravska NO brigada razbila četničku Krivopalanačku brigadu, posle čega ova nije više postojala kao organizovana jedinica.

18. 3. 1944. Bugarske jedinice jačine do jedne divizije preduzele ofanzivu protiv 2. južnomoravskog NOP odreda, Kosovskog partizanskog bataljona i jedinica Crnotravskog vojnog područja s ciljem da ih u rejonu s. Crne Trave, s. Broda i s. Rupija (kod Vranja) okruže i unište. U toku ovog dana neprijatelj je uspeo da u širem rejonu pomenutih sela okruži partizanske jedinice. U 23 časa su se dve čete Kosovskog partizanskog bataljona i deo 2. južnomoravskog NOP odreda probili iz okruženja. U toj ofanzivi (poznatoj kao -martovska ofanziva-), koja je trajala do sredine aprila bugarske jedinice su ubile 57 ljudi iz s. Rupija i s. Bainca i zapalile s. Crnu Travu i s. Brod. U borbi su poginula 34 borca (među kojima i 4 člana Engleske vojne misije) i zarobljeno je oko 50 boraca, a kod s. Darkovca streljano je 12 omladinaca.

19. 3. 1944. Iz rejona s. Crne Trave (kod Vranja) delovi 2. južnomoravskog NOP odreda i jedinice Crnotravskog NOP odreda, okruženi od bugarskih jedinica, uspeli da se dolinom Rupljanske reke probiju ka pl. Kačeru. U tim borbama je poginulo 20 partizana i nešto više ih je zarobljeno.

25. 3. 1944. U s. Viševcu (kod Vranja), od boraca Kosovskog partizanskog bataljona, koji je stigao iz Jablanice i Kosovskog partizanskog bataljona koji je dejstvovao na kumanovsko-vranjskom području, formiran Kosovski NOP odred.

9. 4. 1944. Bugarski vojnici (oko 1.600) upali u s. Crnu Travu i s. Brod (kod Vranja) i opljačkali ih, a potom ih (ovog i narednog dana) zapalili i pretvorili u zgarišta.

2. 5. 1944. Kod Sv. Ilije i Čupinog Brda (blizu Krive Palanke) jedinice 6. južnomoravske NO brigade i Vranjskog vojnog područja, završile dvodnevne žestoke borbe protiv nadmoćnijih bugarskih snaga. Partizanske jedinice su zaplenile 3 topa, zatim su ih uništile jer nisu mogle da ih nose sa sobom pri daljem prodoru za Crnu travu.

9. 5. 1944. Na pl. Talambasu (kod Vranja) GŠ NOV i PO za Srbiju formirao 10. srpsku NO brigadu (nosila i naziv: 7. južnomoravska NO brigada).

12. 5. 1944. Na Stanikinom krstu (kod Vranja) 3. makedonska NOU, 8. srpska i Kosovska NO brigada vodile vrlo oštre borbe protiv nadmoćnih bugarskih snaga (jačine oko tri puka). Pošto je neprijatelj ovladao položajima, brigade su se probile prema putu Trn - s. Klisura (Bugarska).

Tokom 6. 1944. U s. Crnu Travu (kod Vranja) stigla jedna četa bugarske partizanske brigade -Čavdar-. Dobivši oružje od jedinica NOVJ, ona se ponovo vratila na bugarsku teritoriju.

Tokom 6. 1944. Od 4 bataljona 10. srpske brigade 22. divizije NOVJ i novodošlih boraca iz sela poljaničkog sreza formiran Vranjski NOP odred, sa zadatkom: da izvodi akcije na pruzi Leskovac-Vranje, čisti teren od ostataka kvislinških jedinica i vrši mobilizaciju novih boraca za jedinice NOVJ.

18. 6. 1944. Kod s. Novog Gloga (blizu Vranja) Udarna grupa (3. makedonska NOU brigada bez jednog bataljona i po jedan bataljon Kosovske i 6. južnomoravske brigade) sačekala u zasedi i razbila jednu bugarsku četu. Poginulo je oko 35 i zarobljena su 52 bugarska vojnika. Zaplenjeno: 2 mitraljeza, 5 p. mitraljeza, 50 pušaka, 12 konja, 6 kola i veća količina prehrambenih artikala.

18. 6. 1944. U rejonu Sv. Ilije (kod Vranja), posle borbi kod s. Novog Gloga, Udarna grupa (3. makedonska NOU brigada bez jednog bataljona i po jedan bataljon Kosovske i 6. južnomoravske brigade) napala delove bugarskog 1. bataljona 52. pešadijskog puka i potisnula ih s položaja u garnizon Sv. Ilija. Poginulo je 16 vojnika i zaplenjeno je 10 pušaka i druga oprema.

19. 6. 1944. Na Petrovoj gori, u s. Babinoj Poljani i s. Novom Glogu (kod Vranja) Udarna grupa, (3. makedonska NOU brigada bez jednog bataljona i po jedan bataljon Kosovske i 6. južnomoravske brigade) u zasedi sačekala i razbila jedan bataljon bugarskog 52. pešadijskog puka. To su bile poslednje borbe u neprijateljskoj -prolećnoj ofanzivi-. Posle toga neprijatelj se povukao u svoje garnizone. U ovoj ofanzivi poginulo je preko 140 vojnika i oficira, zarobljeno 106 vojnika i 2 oficira, a zaplenjeno: 5 minobacača, 3 mitraljeza, 12 p. mitraljeza. 150 pušaka, 23 konja sa opremom i dosta municije. Brigada je imala 3 mrtva.

5. 7. 1944. Između ž. stanica Džep i Predejane (na pruzi Leskova-Vranje) diverzantska grupa 22. divizije NOVJ izbacila iz šina nemački transportni voz s vojskom i materijalom. Uništene su 2 lokomotive i 10 vagona. Neprijatelj je imao oko 100 mrtvih i ranjenih.

10. 7. 1944. U južnoj Srbiji neprijatelj (četiri nemačka policijska bataljona, bugarska 27. i 29. pešadijska divizija, delovi SDK i RZK, oko 5000 pripadnika šiptarske milicije, 4 grupa četničkih jurišnih korpusa, četnička Rasinsko-toplička grupa i četnički 2. kosovski korpus) otpočeo topličko-jablaničku operaciju protiv 21. udarne 24. i 25. divizije NOVJ, s ciljem da ih nabaci na planine Petrovac, Radan i Majdan, ili da ih potisne na liniju Orlova čuka - Kitka - Lisica - Golak - Prepolac (između Vranja i Podujeva) koju su posele jake balističke snage, i tu okruži i uništi. Jedinice NOVJ (21. udarna 24. i 25. divizija, NOP odredi i jedinice komandi vojnih područja) vodeći ođbrambene borbe (do 4. avgusta) povukle su se do linije Kitka - s. Velja Glava - Orlova čuka, odakle su prešle u protivnapad i za kratko vreme proterale neprijatelja sa slobodne teritorije Jablanice, Puste reke i Toplice. U tim borbama su obostrani gubici bili veliki.

17. 7. 1944. Kod s. Korbevca (na pruzi Vranje-Leskovac) diverzantska grupa 22. divizije NOV. srušila teretni voz pun cementa. Lokomotiva i 10 vagona potpuno su uništeni. Poginulo je 5 neprijateljskih vojnika.

21. 7. 1944. Kod s. Bujkovca (blizu Vranja) diverzantska grupa 22. divizije NOVJ izbacila iz šina transportni voz. Lokomotiva i 5 vagona potpuno su uništeni. Poginulo je i ranjeno oko 130 neprijateljskih vojnika.

28. 7. 1944. Po naređenju GŠ NOV i PO za Srbiju, 25. divizija NOVJ prebacila se (između Vranja i Vladičinog Hana) na desnu obalu r. J. Morave i razmestila u rejonu s. Kriva Feja - s. Nesvrta - s. Novo Selo.

31. 7. 1944. Kod s. Nesvrte (blizu Vranja) jedan bataljon 16. srpske brigade 25, divizije NOVJ odbio napad dva bugarska bataljona, podržavana artiljerijom i avijacijom. Neprijatelj je odstupio ka dolini r. J. Morave. Oboren je 1 bugarski avion a 1 je oštećen. Gubici bataljona 16. brigade: 1 mrtav i 3 ranjena borca.

Tokom 8. 1944. Na pl. Kukavici Štab 24. divizije NOVJ formirao Oruglički NOP odred sa zadatkom da na području Vranja i Vladičinog Hana mobilise ljudstvo za jedinice NOVJ, čisti teritoriju od zaostalih neprijateljskih vojnika i pomaže učvršćivanje NO vlasti.

3. 8. 1944. Delovi 25. divizije NOVJ izvršili demonstrativan napad na bugarsku posadu u s. Sebe-Vranju i prepad na žt. st. Lepenac (kod Vranja), te uništili lokomotivu i 20 vagona, ubili 5 i zarobili 12 bugarskih vojnika i zaplenili oružje i preko 7000 puščanih metaka.

3. 8. 1944. Diverzantska grupa 22. divizije NOVJ eksplozivom srušila zgradu ž. st. Vranjska Banja (kod Vranja). Pri tom je poginulo 20 nemačkih i 14 bugarskih vojnika.

5. 8. 1944. Delovi Vranjskog NOP odreda napali bugarsku graničnu karaulu Markov kamen, te zarobili 8 bugarskih vojnika i zaplenili 1 p. mitraljez i 7 pušaka.

6. 8. 1944. Na položaju s. Buštranje - Motina - s. Brezovica - s. Nesvrta oko 5000 bugarskih vojnika iz doline r. J. Morave (između Ristovca i Vranjske Banje) napalo na jedinice 22. divizije NOVJ. U borbama, vođenim ceo dan, neprijatelj je odbačen ka dolini J. Morave, ostavivši na položajima 10 poginulih vojnika. Gubici 22. divizije NOVJ: 5 mrtvih i 9 ranjenih boraca.

10. 8. 1944. Jedinice 22. divizije NOVJ napale bugarska obezbeđenja objekata na pruzi Vladičin Han - Ristovac, te porušile signale i skretnice na ž. st. Priboj, zauzele ž. st. Vranje i tu uništile 2 lokomitive, porušile most kod s. Zlatokopa, propust kod s. Kumareva i propust između Ristovca i s. Neradovca, prekinule prugu na 17 mesta i srušile 17 tt stubova. Pri tome su pretrpele gubitke od 4 poginula i 14 ranjenih boraca.

14. 8. 1944. Iz rejona Vranje - s. Priboj i iz Bosiljgrada, preko Besne kobile, dva pešadijska i jedan bugarski konjički puk preduzeli napad na jedinice 22. divizije NOVJ na položajima: Sv. Ilija, s. Brezovac, Srpska čuka, s. Kriva Feja. U jednodnevnoj borbi neprijatelj je pretpeo gubitke od 80 mrtvih, više ranjenih i 7 zarobljenih. Gubici 22. divizije9 mrtvih i 30 ranjenih boraca. Zaplenjeno je 6 minobacača, 6 mitraljeza, 7 p. mitraljeza, 35 pušaka i 20 konja. Sutradan se neprijatelj povukao u polazne garnizone.

24. 8. 1944. Osma preševska NO brigada napala bugarsku posadu u monopolu i na ž. st. u Bujanovcu, te posle kraće borbe zapalila 8 vagona i 2 manje zgrade, oštetila lokomotivu, porušila prugu na 18 mesta i zaplenila dosta tt materijala. Brigada se zatim, kad je bugarskoj posadi stiglo pojačanje iz Vranja, povukla ka s. Ristovcu, gde je dočekana jakom vatrom, pretrpela gubitke od 2 mrtva i 3 ranjena borca.

4. 9. 1944. U s. Starcu (blizu Vranja) formirana 12. preševska NO brigada.

6. 9. 1944. U s. Grdelici (kod Leskovca) 13. srpska brigada 24. divizije NOVJ napala nemačke i italijanske fašističke vojnike, te ubila 6 nemačkih vojnika, ali se morala povući zbog nailaska nemačke kolone iz Vranja.

8. 9. 1944. Jedinice 22, divizije NOVJ (8, srpska brigada i Vranjski NOP odred) ušle u Vranje i Bujanovac, koje su napustili bugarski vojnici, dok je 13. srpska brigada 24. divizije NOVJ ušla u Vladičin Han.

12. 9. 1944. U s. Balinovcu (kod Vranja) GŠ NOV i PO za Srbiju formirao 26. srpsku brigadu (nazivana i 1. vranjska brigada), koja je 20. septembra ušla u sastav 46. divizije NOVJ.

16. 9. 1944. U rejonu Vranja formirana 3. kosovsko-metohijska brigada -Milan Zečar-.

19. 9. 1944. U Grdeličkoj klisuri (između s. Grdelice i Vladičinog Hana) jedan bataljon 13. srpske brigade 24. divizije NOVJ iz zasede napao nemačku kolonu koja se iz Leskovca probijala ka Vranju. Poginulo 150 i zarobljeno 10 nemačkih vojnika, a uništeno 5 kamiona.

26. 9. 1944. U Grdeličkoj klisuri jedan bataljon 13. srpske brigade 24. divizije NOVJ odbacio nemačku kolonu koja se iz Leskovca probijala ka Vranju. Poginulo je oko 100 neprijateljskih vojnika. Uništeno je 3 kamiona i zaplenjeno je 6 p. mitraljeza i 20 sanduka municije.

2. 10. 1944. Jedinice 46. divizije NOVJ ceo dan vodile oštre borbe protiv nemačkih vojnika koji su pokušavali da iz Bujanovca prodru u Vranje.

5. 10. 1944. Iz Šapca nemački vojnici, podržavani tenkovima, izvršili ispad, ali su ih s položaja kod s. M. Vranjske, s. Mišara, s. Orida, s. Kormana i s. Majura odbile jedinice 2. vojvođanske udarne brigade 16. udarne divizije NOVJ i 1. i 2. bataljon 5. krajiške (kozarske) brigade 11. udarne divizije NOVJ. Neprijatelj je imao oko 45 mrtvih i ranjenih. Oštećena su 2 tenka. Jedinice NOVJ imale su 3 mrtva i 4 ranjena borca.

6. 10. 1944. Delovi nemačke Grupe armija -E- odbacili snage Operativnog štaba NOV i POJ IA Kosovo i Metohiju, ovladali Bujanovcem i Preševom i ugrozili Vranje.

8. 10. 1944. Odbacivši jedinice 46. divizije NOVJ, 122. izviđački bataljon nemačke 11. poljske vazduhoplovne divizije, sa 4 tenka, 10 oklopnih automobila i dva diviziona artiljerije, uspeo da se preko Bujanovca probije u Vranje.

10. 10. 1944. Nemačku posadu u Vranju (jedan ojačani bataljon) napala 27. srpska brigada 46. divizije NOVJ, ali nije uspela da zauzme grad.

11. 10. 1944. Boreći se, od 6 do 16 časova, protiv jednog nemačkog ojačanog bataljona, 25. i 27. srpska brigada 46. divizije NOVJ oslobodile Vranje. Neprijatelj se, uz osetne gubitke, povukao ka Bujanovcu.

Tokom 11. 1944. GŠ NOV i PO za Srbiju formirao Vojnu oblast 13. korpusa NOVJ. Pod njenom komandom su bili: Vranjsko, Pirotsko, Jablaničko, Niško, Topličko, Kruševačko i Jagodinsko vojno područje.

5. 11. 1944. Po naređenju GŠ NOV i PO za Srbiju rasformirani NOP odredi: Rasinski, Požarevački, Ozrenski, Toplički, Vranjski, Babički, Jablanički, Jastrebački, Ibarski, SvrIjiški, Knjaževački, Leskovački, Bosiljgradski, Pčinjski, Masurički, Pustorečki, Krivopalanački, Dobrički i Oruglički a njihovo ljudstvo ušlo u sastav brigada Narodne odbrane.

8. 11. 1944. Iz rejona Vranja, nadirući ka Gnjilanu i Prištini, jedinice 46. divizije NOVJ napale na baliste i grupe četnika i proterale ih u dolinu Muhovske reke, a delom ih potisle i na desnu obalu te reke.